|
|
Teodora
-imam 17 god
-živim u Zagrebu
volim:
-dobru muziku,sve osim techna
-kave sa društvom
-crnce
-svoju obitelj
MSN:teaselak@hotmail.com
Antonia
-iman 20 god
-živin u Makarskoj
volin:
-govorit razumiš...ne da volin nego obožavan
RRRAAAAAZZZZUUUMMIIIŠŠŠ?!
-reggae
-Dania Pedrosu
-MOTORE (svoju VTR) i motorijade
-jednog malog
MSN:antonia_s227@hotmail.com
| < | studeni, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Evo blog smo napravili jedno popodne iz čiste dosade i odmah na početku skrećemo pozornost na anonimce i njima slične da su STROGO ZABRANJENI apsurdno-beduinski komentari!
Ivanica
Paula
Pisme uz koje znamo zaplesat
i podignit raspoloženje su:
Temptation- Arash ft. Rebeca
Gigolo- Helena Paparizou
Carpe Diem- Helena Paparizou
Umbrella- Rihana ft. Jay Z
Pantaghana- Zinedin Zidan
Rock this party- Bob Sinclare
A evo di smo provodili noći i dane ovoga ludoga lita:
Ovde se obično pila kava
ujutro ili popodne poslije plaže
Taboo u Podgori
(sex on the beach)
Deep Makarska
(došli do ulaza i odustali, ali isprid se svašta vidilo...)
Je da triba doć do nje, ali isplatilo se :)
Ne smimo zaboravit Funky, Marinetu i Medin
Slike će doć uskoro...
E vako ljudi moji: ja san se jučer vratila iz purgergrada i imam puuuuuuuuuuno toga za pričat! Pa da počnem...
11.11.-alarm na mobitelu ukazuje da je vrime za pokret (08:15) jer je na drugom programu Parlaonica u kojoj je gostova Gego. Morala sam se ustat iz razloga više jer nisan dokrajčila spremanje torbe. Tako da sam htjela, ne htjela morala :D
Čula san mater u hodniku da klapa i počela se derat ko da je deset uri:" MMMMAAAAAAAAAAMMMMMMAAAAA kad krećemo?", na što sam dobila očekivani odgovor :"Kad se spremimo!"
Kontan u sebi:"A i ti uvik znaš pitat..."
Parlaonicu sam odgledala u miru za divno čudo jer inače uvik je stanje prid putovanje najnapetije, triba nešto pomoć, sredit, itd...
Kad san odgledala sve, počela me lagano hvatat euforija šta napokon iden, šta ću vidit cilu ekipu i iskoristit vrime i to...
Taman krenila da ću spremit knjigu iz marketinga, mater me blido gleda i govori :"Ha, ali ti misliš učit gori?", na što sam je pogledala onako priko oka (kako samo ja znan hihi) i odlučno spremila knjigu! Čuda se ipak dešavanju :D
Kad je ćaća dovuka auto, život mi se okrenio za 360°!!! Em šta je bio toliko šporak vanka, ali ja sa svojih 1,37 nisan baš sposobna riješit taj problem, uvatila san se čišćenja unutrašnjeg dijela (uz pomoć svoje seke), koji je bio toliko katastrofalan da nisan mogla virovat... Kad smo i to napokon obavile, mislile smo da je to sve, da napokon krećemo. Ali... Tribali smo još do uljare di je moj dragi tatica ostavio sunny cvike... NIKAKO KRENIT!!! Dobro mi je mater rekla:"Prije 11 krećemo sigurno!!" E pa krenili smo u 10:58, to je prije 11 ako se ne varan... Mizerne dvi minute aaaaaaaaaaa!!!!!
Prva stanica bio nam je Knin, ćaća je reka da možemo stat u jedan restoran u koji on uvik svraća kad ide sa ekipon na motorijade. Odluka je pala na ćevape, jedino je sestra koja uvik mora posebno uzela topli BEZ salame
Stali smo na prvo ka neko odmorište i izvadili sve na haubu i udri! Nigdi nikoga, vanka ladno, ćevapi topli ma diš bolje! Kad smo završili sa ručkon, odlučili smo ić autoceston jer je kamiona bilo ko u priči i ne bi nikad stigli!
došli smo gori oko 16:30 i odma u Novi Zagreb (Borovje) Teu odnit stvari koje je ostavio doma 
Pozz Teu!
Nakon toga napokon u Dubravu!!! Nikako doć! Kad san vidila KRAŠ, srce mi je bilo na mistu, znala san da je to to! Taman izlazin iz auta, dolazi mi poruka od Teodore DI SI?, kad ona izleti iz kuće, počela me grlit, jadnica poludila čekajući
Večera je protekla u poznatoj atmosferi punoj smija i prisjećanja na stare dane. Ana mi je pokazala svoga vrtimiša:radi se o stvorenju koje je genetski modificirano i vrti se u krug dvista na sat! Umrla san od smija, ali kad mi je rekla da je GMO, nije mi baš bilo svejedno... Ma neka ako se njoj sviđa, eto joj, meni e triba lipo je za vidit!
Nakon toga smo krenili gori u sobe i tu je počela zajebancija, smijanje, slikavanje i to... Tea i ja smo se prisjećale lita i Del Fuega
U ponediljak san išla na denzitometriju, nalazi su me dočekali doma, bolje je nego prije
. A šta se tiče zdravlja ono ukratko da ne duljin sad nešto imala san povišen tlak ne znan zbog čega, a kad san došla u nefrologa (zadnji dan) neka fancy doktorica gleda nalaz i govori:"Ti imaš visok tlak? Seeeeeeeeeesssssssstttttrrrrrrroooo izmjerite joj tlak!!!"
Izmiri meni žena tlak kad ono 140/80!!!
Ja ostala paf, a ova fancy doktorsita:"Ja bi tebe zaprimila u bolnicu i obavila sve detaljne pretrage jer me brine tlak, ne znam da li je to zbog bubrega (na kojima iman dva kamenca) ili radi nečeg drugog.", a ja je gledan i mislin u sebi:"Ženska glavo jesi ti normalna, ko da ja samo odan po bolnicama, ko da neman pametnijega posla nego ležat u bolnici jesi ti zdrava?" A moja doktorica taman otišla na put i neće se vraćat do ponediljka! Nakon nekih po ure dolazi doktor Giorgij (legenda):"Ne mogu ništa bez doktorice odlučivati, ali ona ne može ležat u bolnici jer je punoljetna." Ja happy ko nikad, uletila u lift i bjež'!
U utorak san nakon kontrole odlučila malo obić Zagreb jer je bilo lipo vrime i bila bi šteta da stojin u kući. Dogovor je pa: Tea i ja smo išle u 16:30 na okretište, a malo poslije u tramvaj koji je vodio direktno do centra. Čim smo izašle vanka, let u shoping! Džepovi puni love, a cijene nenormalno visoke (centar Zagreba, a ja mis'la
) Prvi dućan sa normalnin cijenama (pod normalnon cijenon smatran majicu do 150kn) Tally Weijl di sa vrata grabin neki vojnički džemper i upadan u garderobu. Nisan se puno mislila, 130kn, ni ovde nema jeftinije, a još centar Zagreba ma diš bolje! Otišli do Profila Teodora tribala kupit lektiru za eng (koja škola imaju lektiru iz eng
)i našli se sa Mion i Rokon i na kavu u BULDOGA
...Živa zajebancija na kavi, Mia i ja ko da smo u Makarskoj, cerekale se, glupirale, ma ko nas zna, zna da govorin o našin uobičajenin kavama. Poslije smo otišli napravit đir, došli poviše Jelačićevog kipa i Mia...Da bi ona Kebap...Ja kontan di kebap u Zg... Pojeli smo i to (kad dođen u Zagreb obično samo jeden i prižedavan se kojekakvin gluparijama...). Odšetali smo do Miinog faxa, a isprid faxa veliki Dinamov grb...Lipo joj je... Šta svako jutro mora gledat... A neka to je Zagreb... Nakon toga opet na tramvaj za Dubravu pa na bus... Ne znan bi li ja mogla izdržat taj tempo... Sto tramvaja ,buseva, moraš krenit uru vrimena prije...
U četvrtak smo se uvatili te lektire jer Tea ne barata sa engleskin baš... Potrudile smo se maximalno da bi meni na kraju sinila ideja da to zaklama umisto da stavlja u futrolu. Došle smo u ured i ona samouvjerena uzima KLAMARICU i pritišće da zaklama to...Kad je metal počeo letit, kad se meni komadić zabio u nogu, kad san uzela tu KLAMARICU, pogledala u Teodoru i privrtila film shvatila san da se ne radi o klamarici nego o spravi za tapeciranje...To je bilo to... Smijeh i suze dvi nespretne ekonomistice... Kidale smo se, sve probudile, evo i sad krepajen pišući ovo
Jučer mi je javila da je dobila tri petice, kako san bila luda cili dan... Poslije smo pokušale napravit neki ka fotoshesion u mraku jer je Ana spavala ko zaklana, pa da je ne probudimo... Rekla san Teodori da ona slikaje, jer ja sam bila vidno onesposobljena(skinila leće) da bi ona dokazala da je još gora od mene, od svih dijelova glave ona je vatala bradu nos ili po lica... Onda smo se i tome smijale... Ma super, jedva čekan kad ću je opet vidit! Eto to bi bilo to o Zagrebu!
Rise up above the rain
Rise up for my mind and my brain
Cause I try to fly so high
Up tougt th sky...
E! Poečo mi je fax, tako da jednostavno neman o čemu pisat, a Tea mi je javila da joj je isteka ugovor za CarNET tako da ne može na internet. E pa vako dragi moji čitači i čitačice... 11.11.2007. krećem u Zagreb i sa sobom ću ponit digitalni fotoaparatić (uz mobitel naravno) tako da do daljnjega neću pisat postove jer neman vrimena, a i cili blog od kraja lita samo ja pišem, što stvarno ne bi bilo u redu od mene. Dobit ćete iscrpni izvještaj i slike iz Zagreba to vam obećajem! Pa eto kad je situacija takva čujemo se onda za neka dva-tri tjedna (ako ne i kasnije) PUSA SVIMAAA!!!!
Evo cili tjedan samo razmišljam o životu i smrti... I prije sam se znala zamislit, ali sad nakon svega cili tjedan provodim u nekim svojim filmovima, pitam se šta je svrha ciloga moga života, zašto najbolji odlaze, koja je moja misija ovde... Ne znan eto nakon Tošine smrti baš razmišljam kako je život stvarno prekratak, svaki tren se triba iskoristit, pa onda i kad ti se ne da sa ekipon van recimo, nikad ne znaš šta si propustio, uvik je najgore bit bezvoljan i kukat i reć da ništa ne valja tako je najlakše... Mislin da život triba proživit najbolje što možeš, jer je jedan (virujen ja i u život poslije smrti, ali trenutno mislin na ovozemaljski) i ne činit nikome štetu i iskoristit APSOLUTNO SVAKI TREN jer sve se može preokrenit u sekundi dok si reka keks... Ko zna šta sutra nosi....
Todor (Toše) Proeski (25.01.1981.-16.10.2007.)
Dolazi mi poruka od Tonke: Jesi čula? Ne mogu virovat nikad neću otić na koncert... Ja nemam pojma o čemu govori jer sam se taj ten trznula iz sna i nisam za ništa znala i pošaljem joj: O čemu ti?
Kad mi je došla poruka: Poginuo je Toše Proeski, sledila mi se krv u žilama... U prvi tren sam pomislila ma mora bit neka novinarska patka u pitanju, ma nije moguće, sva zbunjena palim teletext i uviđam bolnu istinu... Što reći o njemu? Nisam bila fan, volila sam neke njegove pisme jer sam se našla u njima i cijeli dan sam se pitala pa Bože dragi zašto baš on, taj mladi život, zašto mu nisi dao da živi, ima toliko budala na ovom svijetu koji ne zaslužuju život, zašto on koji je bio dobar, uspješan, mlad??? Kako je život okrutan, malo daje, puno uzima... Danas je trebao snimit album na engleskom, ali nažalost Bog je htio drugačije...
TOŠE HVALA TI ZA SVAKI STIH,
ZA SVAKU PJESMU
HVALA TI ŠTO SAM SE PRONAŠLA
U JEDNOJ OD NJIH... R.I.P.
A evo iman nešto posla, pa bzvz malo da odmorin sila za komp uvatila me inspiracija za novi post. Zapravo nije neka inspiracija, nego čisto da se javim i tako... Kod mene nema nekih mega vijesti, upisala sam drugu godinu, prilično san zadovoljna trenutnim stanjem, nema nekih velikih događaja sasvin fjakasto, mirno i tako... Čula sam se s Teom ima 2 dana, ona je super, počela je škola pa joj je "SUPER" i tako... Fali mi puno, idem gore 12.11. jedva čekam kad ćemo se vidit i napričat ko ljudi meni ništa ne znači ni msn kad to nije face to face (kužiš fakat ne ?!
)
I eto taaaako, ja kad buden imala volje i želje javit ću se, ali neman nešto volje u zadnje vrime. U slučaju nekih mega informacija javim se! Pozdraf svima! Antonia
Ej ljudi
! Kako ste? Evo me u Zagrebu. Nisam nikada pisala ovako nešto pa me Tone preko msn-a nagovorila da i ja malo pišem o životu! Mogu vam reči da mi nedostaje sve od dole (iz Makarske mislim) počevši od Antonie, Mie naše odlične prije, pa i ona super klima...
Ne kažem da je ovdje katastrofa ali kada se čovjek veže tako za ljude kao ja za njih onda mu nije lako kada ih napusti. A i vrijeme je ovdje užasno. U četvrtak sam se išla nači sa frendicama jer je jedna morala kao odslaviti rođendan (Anita) i vodila nas je na kavu i išle smo u maksimir kao u šetnju. To nam je kao neki ritual kada se dugo ne vidimo pa kada imamo puno toga si ispričati. Uglavnom bilo je tako sparno da se meni počelo vrtiti pa smo nakon nekog vremana odlučili otići u Dubravu. Kada smo vidili koji se oblaci navlače prema nama odma smo pobjegle prema doma. Da objasnim-sve smo toliko strašljive da je to za poluditi. Ja i Anita smo ostali čekati svoje da dođu autom po nas jer je bilo užasno zahladilo i počelo je strašno puhati da je odnjelo krov od kućice ispod koje smo stajali. Eee strašno
. Pa nas je zalilo da smo poludile. Tako da mi toliko nedostaje ono lijepo vrijeme i sve to-užas.
Ali tješim se Tone će sad pred kraj 9 mjeseca doći vamo, a i ona ne živi na kraj svijeta pa se nadam da ću i ja uskoro dole bar za proljetne praznike!
Čujemo se ćao!!kissi kissi
Evo oko deset i po Tea je otišla za Zagreb, ja san ostala sam ovde sa ovin poston i ne znan šta da pišen tako san cila nikakva! A baš nan je bilo super! Evo sinoć je bila zadnja večer i definitivno najbolja večer u ova dva i po tjedna baš smo se lipo provele! Prvo smo krenile na plažu da odemo na Rodeo (za one koji ne znaju rođak nan je uposlen tamo) otišli do njega i onda da ne bi ispale da smo buntovne i da idemo suprotno od svih morale smo otić na koncert. Ma dobar je Škoro nego ja ne volin take koncerte jer tu se isprepliće sve od rata do politike šta se ne bi smilo događat, ali eto događa se. U to meni dolazi poruka od Mie ko di smo da dođemo do pijace. Ošli mi gori kad ono ona i Lucija već u elementu u to san zamjetila ona tri Talijaninosa kako ih dave, a kako je naš lipi Hajduk izgubio, bilo mi ih je dosta tako kad su mi dopizdili rekla san BASTA i oni stali ono WTF?! Riješili smo i njih i otišli na Kačić u onu svitinu se sjatili! Tu je bilo svega samo ne guštanja! Ja san se okupala pivon jer je par pijančina oko mene bilo na leđima svojih prijatelja sa čašama u rukama (pelcovani momci). Završio koncert, di ćemo, šta ćemo ma ajmo u Medina na piće. Ošli mi u Medina kad ono priko puta našeg stola sidi jedan tip i njegova cura (pljunuta Tea). Smijali smo se ko ludi...
Nedugo zatim Lucija je rekla da ona i Mia moraju u Podgoru i otišle su tako da smo Tea i ja ostale u Medina i promatrali onu svitinu. Poslije smo otišle u Funkya, tamo se partijalo do nekih sitnih sati! Sve u svemu bilo je 
!
Eto to bi bilo sve od mene! Pozz
Hahaha evo danas na bio prognozi kažu da će bit poteškoća sa snom... Nas dvi jutros pričale do 4.30 da bi se digle u 8.00 čisto onako... Hahaha i taman krenile spremat sobu kad ja (Antonia) rekla Tei:"Imama ideju!", i samo sam se zavalila na krevet ne mogu se pokrenit! E a koncerta sinoć... Ma ono je bilo famozno! Je da se Malđa malo nalio, ali mislim... Ko ne bi heh! Bili smo po gradu, gledale ima li šta ljudi ma kakvi ono ni dva čovika buhahaha! E ekipa jedva pišen ovi post idemo danas na plažu ja mislin ako nas netko bude htio kidnapovat da može slobodno jer nismo u stanju govorit, a kamoli reagirat na vibracije okoline! Eto to bi bilo to! pozz svima! 
Nas dvi smo jučer po onoj buretini izašle vanka i otišle na kup! Tea je uzela Bananu split, a ja čokoladni (mislin da je svaka rič suvišna)!
Bilo je super! Eto do idućeg postanja pozz svima! Uživajte! 
Evo naš prvi post! Za one koji ne znaju mi smo dvije rodice koje žive na dvije različite strane svijeta... Da pojasnimo Teodora živi u Zagrebu, a ja (Antonia) u Makarskoj. Nadam se da će blog funkcionirat kako tako sad dok ne počnu obveze u devetom odnosno desetom mjesecu. Eto NasDvije smo sinoć bile u gradu bilo je super, došlo je puuuuuuuno hm... ljudi i bilo je pre dobro! Tea je sad kod mene došla malo na odmor da se odmori od onog zagrebačkog "zraka" i da napuni baterije... Ona će bit ovdje do 15.08.,a onda odeee
I tako ne znamo što reći prvi je post pa ne bi bilo u redu sa naše strane da sve odmah kažemo! Do idućeg javljanja pozz svima!
